ДЕЧЈИ ОБРАЗОВНО-ИСТРАЖИВАЧКИ КАМП У ПРИРОДИ

Аутор: Милан Станковић

Звање: Професор разредне наставе

Радно место: Учитељ

Институција: Основна школа са домом ученика „Добринка Богдановић“

18 332 Стрелац, општина Бабушница

osdbstrelac@ptt.rs

 

ДЕЧЈИ ОБРАЗОВНО-ИСТРАЖИВАЧКИ КАМП У ПРИРОДИ – ИСКУСТВА ИЗ СТРЕЛЦА

Резиме

У контексту образовања и васпитања ученика у сеоским основним школама и четвороразредним издвојеним одељењима, последњих година се много говори о њиховој исплативости. Највише се полемише о одрживости одељења са мање од 10 ученика, или испод 5 ученика. За многе школе са малим бројем ђака принцип компензације „мање ђака – више рада“, може се остварити кроз проширену делатност и имплементацију додатног делатног школског програма, који би се реализовао интерно на основу уважавања индивидуаланих карактеристика и афинитета ученика, знања и вештина наставника, као и потреба средине за одређеним послом или занатом. Овакав начин организације, сеоску школу учинио би корисном и сврсисходном установом, способном да и сама остварује приходе. Школа као мултифункционална васпитно-образовна установа постаје тако својеврстан ресурс центар за одређено рурално подручје.

Дечји образовно-истраживачки кампови су једна од могућности за унапређење васпитно-образовног рада, а могу се организовати уз примену начела инклузивног приступа. У раду се износе охрабрујућа позитивна искуства о раду таквог кампа у Стрелцу, који уз основну школу располаже и домом за смештај ученика из удаљених средина.

Кључне речи: дечји образовно-истраживачки кампови; сеоске школе; мултифункционалан приступ; Стрелац

Увод 

Образовни систем је најважнији субјекат у креирању будућности, овде и било где у свету. Деловање у њему је неминовност и завештање свим просветним радницима, а све зарад деце, наших ђака, њихове боље будућности, која се гради сада. А зидари смо ми, васпитачи/учитељи/наставници/професори, у својим вртићима/школама/факултетима, са својим ђацима/студентима. Савремени токови живота, друштвене условљености и брзе промене, захтевају од образовног система велику одговорност, прилагођавање, полажу огромне наде и веру у то да само вредан, образован и васпитан човек, који је сада дете/ученик/студент, може постати носилац одрживог развоја и покретач новог развојног циклуса.

Васпитно-образовни рад, као комплексан,  динамичан и сложен процес, у сталној је потрази за иновацијама и променама у складу са савременим токовима друштвеног развоја. Потреба за економским развојем неминовно води у развој прве, можда и најважније друштвене карике - унапређивање система образовања и васпитања.

Притисак стега и оквира институцијално-формалног образовања и васпитања као доминантног подсистема води у трагање за каналима иновативних неформалних облика  процеса едукације деце и одраслих. Најсигурнији пут у непознато је онај који се практично истражи, провери и примени, кроз необавезне образовно-васпитне програме. Анализа резултата уз доказ постојања  добрих ефеката, иновативним програмима, поступно  проналази место у регуларном, системском процесу образовања и васпитања.

Уношење нових креативних идеја у васпитно-образовну праксу доприноси унапређивању програма васпитања и образовања и представља својеврстан инструмент за обогаћивање и уједначавање искустава ученика и наставника. Школи/средини су нова енергија и „лајт-мотив“ самоодрживог развоја. Управо за ту сврху су намењени додатни програми васпитања и образовања ( попут програма проширене делатности, ђачких задруга, школа за развој вештина, дечјих кампова у природи и др. ). Додатни програми обогаћују школску установу/средину и што је најважније, позитивно утичу на целовит и оптимални развој личности ученика, припремајући га за даље школовање, избор примереног будућег занимања и примену практичних искустава и знања у свакодневном животу.

Теоријска детерминисаност улоге и функције дечјих кампова у Србији је још увек у повоју, али се свакако могу контекстуално искористити поједина истраживања у педагошкој пракси, као и мишљења многих аутора дела о образовању ван учионице, амбијенталној настави, школи у природи и др.

Идеја за организацију дечјих кампова се темељи на потреби за слободним избором интересовања ученика/наставника (Монтесори концепт), потреби за уједначавањем квалитета образовања – образовање за све (инклузија), потреби за успостављање сарадње у спрези са ресурсима школе и средине у којој образовно-васпитна установа гравитира.

Дечји кампови су тематске, ваннаставне, неформалне, инклузивне, васпитно-образовне активности, које се одвијају у природном окружењу, у ограниченом ненаствном временском интервалу, под посебним условима и према унапред одређеном плану и програму реализације.

Полазне основе за могућност реализације додатних програма васпитно-образовног рада, односно, програма дечјих образовно-васпитних кампова у организацији школских установа, утемељене су у члану 56, став 5, најновијег Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 88/2017 од 29.9.2017. године, који је ступио на снагу 7.10.2017.).

Вишедневни инклузивни, образовно-васпитни, образовно-истраживачки кампови за децу основношколског узраста, укључујући и децу из осетљивих друштвених група су усмерени на подршку ученицима и развоју њихових ширих потенцијала, али и на оживљавање  села, искоришћавање и промоцију ресурса средине, буђењу традиције, дружењу и  ангажовању младих волонтера, ученика и студената, афирмацију науке, подстицају развоја истраживачког духа, развоју здравих стилова живота и анимирању школских колектива и  шире друштвене заједнице. Први дечји шестодневни образовно-истраживачки камп у Југоисточној Србији, реализован је од 23. до 29. јуна, 2016. године у селу Стрелац (општина Бабушница). Нека искуства и запажања биће саставни део овог рада.

Овај рад ће покушати да што целовитије, кроз више аспеката, представи значајност организације дечјих образовно-истраживачких кампова у природи, као могућег суелемента у постојећој (законски регулисаној) васпитно-образовној пракси у Републици Србији. Рад ће покушати да да одговоре на питања – зашто, где, када и како – уз минималне трошкове и оптималне услове организовати дечје образовне кампове. Уједно, биће представљена занимљива искуства из двогодишње праксе у реализацији дечјег кампа у сеоској Основној школи са домом ученика „Добринка Богдановић“ у Стрелцу (Општина Бабушница).

Историјске претпоставке за образовање у природи

       Дечји образовни кампови се чешће помињу последњих десетак година. Углавном се поистовећују са школом у природи или рекреативном наставом. Међутим, велики број суштинских разлика, јасно диференцирају дечји камп као засебан облик необавезног, ненаставног  васпитно-образовног рада у оквиру формалног образовања.

            Зачеци образовања и васпитања деце у природном окружењу датирају још од XVII  и XVIII века. Коменски је истицао значај учења чулима кроз властито искуство у природној средини. Русоове идеје о интернатским школама и васпитању деце са здравственим проблемима изван градова и насељених места су у значајној мери условиле појаву образовног модела – образовање у природи. Песталоци је сматрао да пут до схватања природних појава води кроз чулну перцепцију и доживљај. Залагао се за успостављање „наставе о стварима“, отварање школских музеја и организацију педагошких излета у природи, што га сврстава у утемељиваче „учења на отвореном простору“. Почетком  XX века школе у природи су се организовале првенствено за децу лошег здравственог стања са циљем њиховог оздрављења и образовања изван великих градова, где ће бити изложена чистом ваздуху и сунцу у здравој природној околини. После Другог светског рата, у нашој земљи, велики значај и улогу имале су организоване радне акције, за све узрасте (радни дечји и омладински кампови). Циљ тих акција је био стварање бољих услова за живот грађана. Грађени су мостови, путеви, железнице, школе итд. Осамдесетих година, постају популарне школе у природи (Дивљана, Дивчибаре, Тара...). Данас се јавља потреба за новим, креативним, модерним, васпитно-образовним активностима, својеврсним „катализаторима“ у процесима свеобухватних сазнавања природне и друштвене стварности. 

ТЕОРИЈСКА ОСНОВА

организације дечјих образовних кампова

 Дечји образовно-истраживачки камп – ваннаставна васпитно-образовна, временски ограничена, нетипична, тематска активност, која се одвија у природном окружењу и под посебним условима.

Сасвим је извесно да су наука и продуктивни рад, вредности за сва времена и носећи стубови будућег развоја друштва. Згодно је подсетити се дела излагања Марије Монтесори са прве едукације за школско образовање 1936. године: „Можемо да кажемо да култура/образовање које не унапређује људску врсту не одговара потребама нашег времена. Култура/образовање које није усмерено на индивидуалне вредности и не доноси хармонију и сарадњу међу људским бићима, значајна је само за прошле и превазиђене ствари“ (Према: Lilard, 1996.). Стога је принцип из Монтесори образовног система – слобода уз развој одговорности, сјајно полазиште у формирању васпитно-образовних циљева у програмима дечјих кампова. Циљеви и задаци су непотпуни уколико нису усмерени према васпитном идеалу. Дечији кампови су подесне вананаставне активности за тестирање циљева, доститање исхода и васпитних идеала на бази мултифункционалности у тематско-програмском приступу васпитању и образовању ученика у овом, а за ново доба. Такође, прикладни су за „научно промишљање“ и акције усмерене на почетак утемељивања новог образовног циклуса (промена парадигме).

Реализацијом додатних програма васпитања и образовања ученици задовољавају своја интересовања, капацитете и потенцијале, афинитете, склоности... (кроз вануџбеничке садржаје). Подстичу се на развијање здравих стилова живота (пешачење у природи, планинарење, риболов и други спортови), на развој авантуристичког духа и радозналост (практични теренски рад, ископавања, истраживања у шумама - експерименти, упознавање нових места...). Задовољава се потреба за дружењем, развија се самосталност (одвајање од родитеља), одговорност и самоодговорност. Деца се уче да живе са другима (различитима) у другачијим условима (спавање у шаторима), да развијају сарадничке и тимске односе. Ученицима се нуде могућности за развијање нових вештина (вештина за кување и спремање јела), за нове ствари и интересовања. Ученицима се пружа могућност за смањење зависности од интернета, виртуелних игрица и друштвених мрежа.

Циљеви програма дечјих кампова су у потпуној сагласности са општим циљевима образовања и васпитања (18), које предвиђа  Закон о основама система образовања (први циљ је подршка целовитом развоју личности ученика).

Од шездесетих до деведесетих година прошлог века (период експанзије образовања у тадашњој „великој“ Југославији), донео је огромне друштвене и инфраструктурне промене, које су развиле веома интересантан и напредан образовни систем. Обнављане су сеоске школе, амбуланте, школске кухиње, сеоски домови, интернати за ђаке пешаке и школске сале, развијале су се ђачке задруге („Златно доба ученичког задругарства“), обрађивана је школска имовина и још много тога.

Сеоска школа – тло за иновације

Може се лако закључити да су сеоске школе потенцијално и најпогодније тло за организацију и реализацију ученичких кампова, на већ постојећој и уз минимална улагања унапређеној ифраструктурној бази. У школама у којима опада број ученика, појављује се вишак слободних просторија, које се могу удесити као спаваонице за ученике/кампере, радионице, вежбаонице, мале лабораторије. Такве школе поседују земљиште, воћњаке, ливаде, шуме, које се могу ставити у функцију васпитања и образовања. Могу се регистровати мала школска пољопривредна газдинства. Професор Вилотијевић у свом делу Дидактика,  детаљно описује појам, значај, улогу, као и процес стварања иновативних школа. „Иновативна школа је она школа у којој се стално експериментише и истражује, у којој се примењују разноврсни облици рада, користе савремена наставна средства и материјали, примењују активне наставне методе, подстиче мисаона активност ученика, у којој сваки ученик напредује својим ритмом у складу са властитим способностима, у којој се наставници сараднички понашају у односу са ученицима и међусобно... (Вилотијевић, 2000, стр. 310).

Професор Владимир Нешић у свом раду јасно истиче значајност ресурса средине за васпитно-образовни рад, односно, за развој комплетне, целовите личности ученика. „Концептуализацијом одговарајуће средине у школи стварају се услови за развијање широког спектра педагошких метода, а самим тим и активности ученика, за које се претпоставља да доводе до значајних сазнајних и психо-социјалних постигнућа“(Нешић-Танић, 2009, стр.149), што директно показује да су сеоске школске средине најпогоднја места за организацију дечјих кампова.

Додатно (повремено) ангажовање наставног и ненаставног особља у сеоским школама, принципом компензације „мање ђака, више рада“, у ненаставном периоду (у време распуста, викенда, у јуну и августу), добра су, већ постојећа, кадровска база за организацију кампова. У самој организацији, важни си и додатни ресурси, као што су струковна удружења, волонтери (ученици, студенти, омладинци), професори  факултета (асистенти, истраживачи, научни радници), кустоси-педагози...

Смисао дечјих кампова лежи у шанси за ученике из великих градских школа и осетљивих група, уз инклузивни приступ, на финансијски повољан начин,  да стекну нова ваншколска, вануџбеничка искуства и знања. У амбијенталном еколошком окружењу и у директном сусрету са појавама и процесима у природи, кроз непосредно чулно сазнавање – „расуђивање, комуникацију (дебату), закључивање“ (T.K.Cerović, 1998.) ученици стичу практична и трајна знања.

За успешну реализацију дечјих кампова неопходни су и додатни услови, који зависе од виших државних нивоа, а прати их економска и мултикултурална развијеност друштва. Безбедно и мирно окружење јесте обавезан организациони чинилац.

Тим за школско развојно планирање као одговорно заснован и обавезујући стручни орган у установи, узима у разматрање једну овакву могућност, разрађује и дела. Тим је полазиште у реализацији овакве идеје. Искуство тима из стрелачке школе говори да је од идеје до почетка реализације потребно око две године и више припремних фаза: идејно стварање, скенирање ресурса, успостављање сарадње, почетак програмирања, документовање програма, планирање и припрема активности, реализација, вредновање и извештавање (извор: акредитовани програм стручног усавршавања наставника за 2016/17/18. годину – Мултифункционална школа, израда и примена додатних програма васпитно-образовног рада, кат.бр. 483). Реално време може да буде и краће.

Све планиране активности се реализују према дневном плану и уз стално присуство организатора (одраслих и волонтера), кроз радионице, предавања, теренски рад, слободне спортске и културне садржаје. Ангажовани стручњаци примењују дидактичко-методичке поступке, облике и принципе у складу са циљевима, исходима и стандардима квалитета рада у васпитно-образовним установама и институцијама, уз допуштање комбиновања и надоградње постојећих савремених метода, садржаја и активности. Посебан акценат се ставља на обучавање примене знања на практичан начин. („теорија + пракаса = функционално знање и васпитање“).

Полазне претпоставке и педагошки принципи    

У току промишљања о програму реализације дечјег кампа пошли смо од неколико почетних претпоставки и принципа:

- да је крај југоисточне Србије пасиван и девастиран, али природним лепотама богат;
- да велики број ученика из градова, нарочито из провинција и сеоских средина имају веома мале шансе и могућности да оду на рекреативну наставу, летовање...
- да школе, посебно сеоске, обилују неискоришћеним ресурсима и капацитетима;
- да су поља васпитно-образовног деловања широка, висока и дубока и да простора за реализацију нових програма и пројеката увек има.

            Професор Младен Вилотијевић, истиче да се дидактички принципи дефинишу као основна, општа и обавезна начела којима се руководи наставник при планирању, организацији, извођењу и вредновању наставног процеса. „ Обухватају тумачење наставе и њених садржаја, рад наставника и организационе облике васпитања и образовања“ (М. Вилотијевић, 2000, стр. 379). Професор Вилотијевић је у својој књизи „Дидактика“ изнео опширна образложења дата у радовима многих познатих дидактичара и педагога. У литератури се наводе око 35 принципа, а неки су издвојени као релевантни за израду програма дечјих образовних кампова.

Принципи васпитно-образовног рада на кампу којима се организатор руководи:

-          Принцип очигледнпости ( наводе сви познати педагози)

-          Принцип научности (наводе:  Јесипов, Баковљев и Ђорђевић)

-          Принцип усмерености према циљу ( Тихомир Продановић)

-          Принцип поступности и одмерености  (Проф. Ђорђе Лекић)

-          Принцип повезаности теорије и паксе (Јесипов, Баковљев, Ђорђевић)

-          Принцип повезаности наставе са животом (Перо Шимлеша)

-          Принцип васпитности ( Дистервег, Јесипов)

-          Принцип диференцијације и интеграције (Владимир Пољак)

-          Принцип вођења рачуна о узрасту ученика (Ђорђе Лекић)

-          Принцип руковођења ученичким радом (Перо Шимлеша).

Узимајући у обзир наведене претпоставке и принципе, спољашње и унутрашње ресурсе, дошло се до закључка да програм дечјег кампа треба да садржи различите типове активности и то: образовно-научне, васпитне, културно-забавне, спортске, слободне контролисане и основне-егзистенцијалне (смештај, исхрана, одржавање хигијене). Активности треба да омогуће ученицима испуњавање очекивања и достизање унапред постављених циљева.

Програм дечјег образовно-истраживачког кампа

Додатни програм васпитно-образовног рада је школски документ који представља укупност основних дидактичко-методичких елемената (принципа, циљева, метода, садржаја, средстава, плана, ефеката ...) и саставни је део школског програма једне васпитно-образовне установе. Усмерен је на задовољавање различитих потреба ученика и доприноси уапређивању квалитета рада установе. Додатни програм васпитно-образовног рада школа дефинише у складу са својим специфичностима, унутрашњим и спољашњим ресурсима. Додатни програми васпитно-образовног рада имају васпитно-образовну функцију и оријентисани су на стимулисање целовитог развоја ученика са акцентом на посебне склоности и афинитете. Делују превентивно на опасност од дискриминације. Инклузивни су, социјализаторни, мултикултурални.  Имају за циљ да подстакну развој ученика и проширење искуства у одређеној области. Остварују се унутар установе или у сарадњи са неком институцијом, организацијом... Школска установа која остварује поред обавезне, посебне и додатне програме васпитања и образовања јесте – мултифункционална школа (из Развојног плана школе).

Дечји образовно-истраживачки камп је право место да се комбинујући лепо и корисно проведе део летњег/зимског  распуста.

            Намењен је свим ученицима који имају афинитете за науку, који воле дружење и склапање нових пријатељстава. Посебно је усмерен на остваривање циљева који садрже развој истраживачког духа, здравих стилова живота, потребе неговања и развоја оптималних интелектуалних и физичких способности.

            Програм дечјег кампа је у складу са циљевима васпитања и образовања ученика. Оцењен је као изузетно користан и пожељан за психо-физички развој. Негативни ефекти, са аспекта еминентних стручњака, нису идентификовани.

            Додатне ваннаставне активности у школском миљеу су важан сегмент живота и рада у школи. Основно су обележје школа које теже унапређивању школског програма и одрживом функционалном развоју. Кроз додатне ваннаставне активности могуће је препознати склоности и интересовања детета, пре него на наставном часу. Дете већ својим опредељењем за одређене програме и садржаје, наговештава и нешто о својим јаким странама. Могућнст избора је корак ка слободном изражавању мисли и осећања у складу са афинитетима и могућностима. Ширење видика и обогаћивање емоционалног живота су такође веома битни задаци у циљевима дечјих кампова.

                  Циљеви и задаци:

-          Проширивање, продубљивање знања, вештина и навика стечених у наставном процесу;

-          Усвајање нових знања;

-          Развијање и препознавање нових интересовања,

-          Оспособљавање за активности које су у функцији васпитања и образовања, односно, превенције свих врста зависности и унапређивања здравља;

-          Подстицање дечје креативности и стваралаштва;

-          Оспособљавање за комуникацију, интеракцију и сарадњу са другима;

-          Упознавање других и другачијих;

-          Учење толеранције и флексибилности;

-          Развој самопоштовања и стицање моралних вредности;

Области истарживања:

Списак могућих области у којима ће се кроз одабране теме обрађивати теоријске и практичне, истарживачке активности: 

1)      Природа – флора и фауна југоисточне Србије

2)      Историја са археологијом (мапирање могућих налазишта)

3)      Рељеф, геологија и морфологија

4)      Екологија и заштита животне средине (вода, ваздух, земљиште)

5)      Здравствено васпитање – здрави стилови живота;

6)      Језик и књижевност – дијалекат и дијалекатске зоне источне и јужне Србије;

7)      Уметност

ПРАКТИЧНИ ДЕО - ИСКУСТВА ИЗ СТРЕЛЦА

Укратко о селу...

Село Стрелац, специфично, веома старо насеље у брдско-планинском подручју, на југоистоку Србије. Припада општини Бабушница и Пиротском округу. Пре 40 и више година, демографски највеће село са највећом атарском површином. Сада је са око 200 становника у којем се доминантно говори типичним дијалектом пиротско-лужничке говорне зоне. У селу се налази најстарија школа у Лужници, Основна школа са домом ученика “Добринка Богдановић”. Пре Другог светског рата звала се „Основна Школа Стрелачка“.

О програму...

Програм дечјег кампа у Стрелцу је мултитематска концепција разноврсних васпитно-образовних активности, распоређених у пет до шест везаних дана, којима руководе стручњаци из различитих области. Теме су биране на основу упитника за ученике са претходног кампа у скалду са могућностима и ресурсима. Пограм кампа је у основи намењен ученицима од 9 до 12 година (предадолесцентни период), са могућим малим одступањима, што се негде преклапа са периодом развоја формалних операција. Деца на овом узрасту су најосетљивија, те је потребно добро испланирано педагошко деловање. Контролисано увођење у наредни развојни период један је од аспеката дејства програма дечјег кампа у Стрелцу.

Деца на овом узрасту се још увек свестрано развијају, истражују своје склоности и способности. Програм је нудио развијање различитих интересовања и стицање практичних знања. Ученик шестог разреда Р.Р. из Пирота, по доласку у камп ми је пришао и питао: „Имате ли неку енциклопедију? Спорт и уметности ме не интересују. Волим само науку.“ Добио је енциклопедију коју је прочитао за време боравка у кампу, с тим што је активно учествовао у свим програмским активностима (и у спорту, уметностима, кулинарству). Охрабривали смо га да покушава. Добио је награду за најбољег кампера – малог научника, што га је јако обрадовало. Било је деце која су се истицала у вештинама (спорту, кулинарству), али су се држала датог програма. Утисак је да су сва деца отишла кући задовљна и богатија. Последњег дана било је и суза због одвајања са новостеченим пријатељима из других места и школа, што је на домаћина оставило снажан утисак.

Дечји образовно-истраживачки камп у Стрелцу базирао се на следећим одабраним темама васпитно-образовног рада, за које су обезбеђени сви неопхдни минимални ресурси, материјално-технички и људски, и то: 1) Астрономија; 2) Уметности; 3) Природа и њене тајне; 4) Психологија; 5) Кулинарство и 6) Спорт и рекреација. Теме су распоређене по данима, с тим што су се прожимале и додатне активности. Први дан је предвиђен за психолошко-педагшке радионице. Ученици су дељени у две групе, по сопственом избору, а активности су се реализовале на два пункта, у више делова, са паузама. Стручњаци су сами конципирали активности, са акценотом на вануџбенички садржај, а у складу са узрастом деце. Обавеза сваке активности је мерљив ученички продукт рада, у виду плаката, порука, зидне новине и др. Материјале за радионичарски рад је обезбеђивао организатор. Другог дана ученици су имали прилику да упознају  природни резерват „Јерму“, обиђу манастир Поганово, Звоначку бању, истражују биљне и животињске врсте тог краја. Трећи дан је био предвиђен за науку, истраживачки и практични рад. Под вођством палеонтолога ученици су прикупљали узорке на терену и касније анализирали микроскопом. У вечерњем термину ученици су имали прилику да слушају предавања из астрономије и посматрају ноћно небо телескопом. Четврти дан је дан за уметности. Ученици су израђивали гипсане фигуре, а у поподневним сатима организован је маскембал. Последњи дан је предвиђен за развој кулинарских вештина. Самостално припремање традиционалних специјалитета, фестивал, заједничка дегустација припремљених јела и заврша журка, јесу активности у којима су поред ученика могли да учествују и њихови родитељи и мештани села. Избор тема и разноликост активности су допринеле да овај дечји камп оправда улогу и сврсисходност.

Општи циљ манифестације:

Подстицај ширем развоју интелектуалног потенцијала ученика основношколског узраста.

            Специфични образовно-васпитни циљеви:

1.      Продубљавање теоријских и практичних знања о природи и њеним тајнама у духу малих истраживача;

2.      Ширење и продубљавање знања као предуслов за истарживачки рад;

3.      Развијање свести о научно-истраживачком раду и његовом значају;

4.      Развијање тимског учења и рада, другарства, самосталности, одговорности ученика, поштовања и самопоштовања.

Ефекти реализованих активности

Унапред планирани и зацртани програмски циљеви и задаци су у великој мери испуњени током реализације кампа. Ученици су кроз евалуациони упитник исказали своје задовољство временом проведеним на капму. Из упитника се може извести закључак и оценити успешност реализације кампа. Ученици су стекли и нека нова практична знања, умења, вештине и навике. Добили могућност да кроз примерене активности развијају свест о значају боравка и учења у природном окружењу, о значају истарживачког рада, о природним и другим ресурсима и потенцијалима које нуди ово подручје и значају њиховог адекватног искоришћавања, на промоцију здравих стилова живота, на изградњи толеранције и  другарства, самоодговорности, самопоштовања и др.

До сада су учешће у дечјем кампу узеле 7 основне школе („Свети Сава“ и „8. Септембар“ Пирот, „Христо Ботев“ Димитровград, „Деспот Стефан Лазаревић“ Бабушница, „Добринка Богдановић“ Стрелац, „Младост“ Велико Боњинце, „13. Октобар“ Ћуприја), са преко 100 учесника. Организацију је помогло Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство просвете, Центар за промоцију науке Београд, Општина Бабушница, Месна заједница Стрелац, Туристичка организација Бабушница, ЈКП Бабушница, УГ“Поглед са југа“, УГ“Старатељ“, Канцеларија за младе, двадесетак волонтера, десетак стручњака (професора факултета, кустоса, уметника) и родитеља ученика, којима је организатор веома захвалан.  

Мишљење и задовољство родитеља ученика који су учествовали у кампу је оставило веома снажан утисак на организаторе. Њихова подршка и задовољство дају подстрек, смернице и обавезују да наставимо са овом лепом праксом и убудуће.

 

Рефлексивни утицај организације кампа

Рефлексивни утицај реализације дечјег кампа је веома позитиван и далекосежан. Из двогодишњег искуства организовања ове активности,  добробити су следеће:

            За ученике:

1)      Образовање: Учење вануџбеничких примерених образовних садржаја; ширење постојећих знања и развијање истраживчког духа у непосредном природном окружењу. Практична примена знања (нпр.коришћење микроскопа...)

2)      Социјализација: Дружење са вршњацима из других школа и општина; прихватање и уважавање различитости,  размена знања и искустава.

3)      Васпитање: Понашање у групи, понашање у фер-плеју, поштовање кућног реда, осамостаљивање, развијање хигијенских навика (нпр. Самостално поспремање кревета и личних ствари...)

4)      Рзвијање здравог такмичарског духа (боравак у природи прија сваком организму, „У здравом телу, здрав дух“).

      За запослене:

1)      Развијање осећаја за друштвену корисност;

2)      Употпуњавање ангажованости;

3)      Стицање нових искустава и знања у раду са децом из других школа и средина; стицање нових искустава из контаката са стручњацима из различитих области;

4)      Развијање професионалног угледа, поштовања, самопоуздања и самопоштовања.

      За средину:

1)      Афирмација природних лепота и потенцијала;

2)      Увећана могућност за трговину и продају здравих природних и органских производа;

3)      Увећана живост у пасивним сеоским срединама;

4)      Враћање вере у одрживи развој.

Дечји образовни кампови се могу омасовити на два начина: већим ангажовањем наставника и учитеља у сеоским школама уз постојећу законску регулативу, преко додатних програма васпитања и образовања, или системски, преко обавезујућих правних аката.

Омасовљење води у већу покретљивост ученика и наставника, већу одговорност и размену. Школа/установа организатор добија нови квалитет и одсјај у очима деце, родитеља и средине. Аутентичност и непоновљивост установе постаје освежени агенс и мотиватор развоја, можда и покретач, нових образовних микро система у сеоским срединама. 

Закључна разматрања са прилозима

Васпитно-образовна пракса је спремна  и жељна  иновација. Учешће у дечјем кампу, на било који начин, не само да оплемњује обогаћујући искуства и знања актера, посебно ученика, већ оставља „трајне последице“ на средину и локално становништво. Педагошке импликације у културолошком и педагошком контексту су за ученике, актере и становништво, неизмерне. Знајући да су наука и продуктивни рад највеће цивилизацијске вредности, наша је професионална и морална обавеза, усмеравање ученика/деце  ка њиховом усвајању.

При изради и реализацији додатног програма неопходно је имати на уму, минимум четири елемента: идеју и циљеве (назив и исходи), историјске и законске основе, садржај (план и програм активности) и евалуацију (ефекте реализованих активности, односно, педагошке и друге импликације). Програм дечјег образовно-истраживачког кампа је конципиран на бази наведених елемената.

Програм и пројекат „Дечји образовно истраживачки камп у Стрелцу“ је добио признање Центра за промоцију науке – Београд и новчану подршку. Ове године представљен је на Сабору учитеља Републике Србије, као пример успешне школске праксе. Уврштен је у базу примера добре праксе ваннаставних активности и биће јавно представљен у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, на јесен 2018. године.

Овај рад имао је за циљ да скрене пажњу стручне јавности на сеоске школе, проблеме и могућности, њихову програмску мултифункционалност. Као што се људи разликују, тако и школе. Свака је вредна на свој начин и не представља пуки број, већ ресурс у квалитативном смислу.

Захваљујемо свима који су допринели почетку организације и реализације програма дечјег образовно-истраживачког кампа у Стрелцу. Посебно захваљујемо професорима Филозофског и Природно-математичког факултета у Нишу, Јелисавети Тодоровић, Снежани Стојиљковић, Драгану Гајићу и Милану Милошевићу, као и кустосима-педагозима Природњачког музеја у Београду, Соњи Срејић, Ранку Пејовићу и Биљани Митровић, који су својим саветима и директним учешћем у реализацији, показали да баријере међу нивоима и местима образовања не треба да постоје, већ само канали повезивања, узајамне сарадње и поштовања, а све зарад наше деце и њихове боље будућности.

Прилог 1 – Анализа упитника за учеснике

 Последњег дана боравка, хтели смо да сазнамо задовољство ученика целокупном организацијом кампа и добијемо смернице за унапређивање програма дечјег кампа. За ту сврху смо припремили анонимни упитник са питањима о задовољству учесника.

—  Сви анкетирани ученици су одговорили да им се свиђа програм кампа.

—   Учесници кажу да им се све активности допадају, а неки су издвојили одређене активности (кување, маскембал, радионице, спортске активности, излет, дружење);

—  Сви анкетирани ученици  су научили нешто ново учешћем у кампу;

- Образовни аспект (циљеви) - Стекли су нова знања из предањава стручњака и радионица.

—  Васпитни аспект – сви ученици сматрају да су учешћем стекли и неке васпитне врлине. Солидарност и међусобно помагање, хуманост, дружење, лепо понашање, поштовање других и различитих...

—  Сви анкетирани би поново дошли. Хтели би да слушају теме о природи, астрономији, прошлости, локалном дијалекту...

—  Већини ученика ништа није недостајало током кампа (некима породица, интернет)

—  Сви анкетирани ученици кажу да је камп био занимљив и добар.

—  Најјача порука организатору: “ Не одустајте од организације” !

Прилог 2 – План и програм реализованог кампа

Задаци/активности/носиоци:

            Све активности током боравка деце у Стрелцу су надгледаване и усмераване 24 часа дневно. У потпуности су реализоване.

дан	активност	Детаљније	Носиоци
Петак 23.06.2017.	Долазак ученика до 17.00	Од 17.00 – 18.00 пријем и смештај ученика. 18.00 – отварање образовно-истарживачког кампа „Стрелац 2017“ и заједничка вечера 19.00 – Вече астрономије	Васпитачи, директор, волонтери, представници удружења Др Милан Милошевић и проф. др Драган Гајић („Друштво астронома“ Ниш)
Субота 24.06.2017.	Психолоске радионице; Мотивација; Учење и истраживачки рад; Поштовање и самопоштовање; Самореализација; Емпатија и алтруизам	Теоријски и практични део (радионице)	Проф. др Јелисавета Тодоровић , Проф. др Снежана Стојиљковић (Филозофски факултет – Ниш)
Недеља 25.06.2017.	Дан за излет, спорт и рекреацију;	Могуће дестинације за обилазак: кањон реке Јерме, Звоначка бања и манастир Поганово (или алтернативно: базен у Бабушници)	Васпитачи и волонтери
Понедељак 26.06.2017.	Уметничке радионице; Маскембал	Практичне активности Самосталано сликање, израда сувенира, гипсаних фигура	Проф, Љубомир Николов, графички дизајнер
Уторак 27.06.2017.	Истраживања у природи, Радионице	Здрави стилови живота Настанак живота на земљи	Стручњаци (Кустос Природњачког музеја Београд Ранко Пејовић и Биљана Митровић –палеонтолог)
Среда 28.06.2017.	Фестивал традиционалне кухиње 18.00 - завршна журка	Уз помоћ ментора ученици ће припремати традиционалне специјалитете, а затим ће жири  бирати најукуснију Заједничка дегустација	Волонтери, васпитачи, родитељи, мештани села
Среда 29.06.2017.	Рекапитулација, додела захвалница (награда)  и вредновање манифестације	Завршни турнир у стоном тенису Повратак кући (до 13.00 сати)	Волонтери, сарадници

Ангажовани стручњаци су достављали своје дневне планове  рада, као и презентације.

Ритам дневних активности:

Све дневне активности су временски испланиране и усмераване. Једна од занимљивости током боравка је могућност спавања у шаторима. Двориште школе је осветљено и под видео-надзором, па су деца без бојазни први пут могла да стекну нова искуства (спавање у шаторима).

07.00 – 07.20 -  јутарња хигијена и поспремање просторија

07.20- 07.30 –   јутарње разгибавање

07.30 – 08.00  - доручак

08.30 – 10.00 – Двочас (са паузом) Мотивација. Учење и истарживачки рад (Теоријске основе

10.30 – Практичне активности (Радионичарски рад)

12.30 – пауза

13.00 – 14.00 – ручак

14.00 – 15.00 – слободно време

15.30 – 17.00 – Радионице (самопоштовање, емпатија, алтруизам)

17.00 – 17.30 – маренда

17.30 – 19.00 – слободно време, фудбал, кошарка, стони тенис...

19.00 – 20.00 – Вечера           

20.00 - 21.00 – Биоскоп на отвореном, слободно време, музика, тв, шетња...

21.00 – 22.00 – повечерје

Литература:

1.      Бојанин, С. (2013). Школа као болест. Београд: Плави круг.

2.      Вилотијевић, М. (2000). Дидактика, Београд: Завод за уџбенике.

3.      Lilard,P.P.(1996). Montessory today. New York: Chochen Books.

4.      Станковић, М. (2016). Програм дечјег образовно-истраживачког кампа (Школски програм). Стрелац: Основна школа са домом ученика.

5.      Станковић, М. (2010). Мултифункционалност малих сеоских школа, Просветни преглед, бр. 2446, од 11.02.2010., стр. 5.

6.      Станковић, М. (2010). Инклузивна мултифункционална школа – школа по мери деце. Слобода, бр.2784, од 29.05.2010., стр.11.

7.      Станковић, М (2014). Сеоска школа као ресурс центар. Школски лист – Стрелко, Стрелац:  ОШ са ДУ“Добринка Богдановић“.

8.      Танић, М., Нешић, В. (2009). Психо-социјални аспекти школског простора. У: Стојиљковић, С., Стефановић-Станојевић, Т., Марковић, З. Образовање, личност и рад – елементи мултикултуралности у примењеној психологији (стр.147-166). Ниш: Филозофски факултет.

           

A children's educational and research camp in the nature – experience from Strelac

In the context of education and upbringing of students in rural elementary schools and four-class separate departments,much has been said in recent years about their profitability. The most controversy is about the sustainability of the departments with less than 10 students, or even less than 5. For many schools with a small number of students, the principle of compensation "less students - more work" can be achieved through expanded activity and implementation of an additional working school program, which would be realized internally, based on the respectof individual characteristics and affinities of students, the knowledge and skills of the teachers as well as the need of the environment for a specific job or craft. This way of organization would make a rural school a useful and purposeful institution, capable of generating incomes by itself. A school as a multifunctional educational institution thus becomes a unique resource center for a particular rural area.

Children's educational research camps are one of the possible ways to improve educational work. They can be organized using the principle of inclusive approach. The paper presents encouraging positive experience in the work of such a camp in Strelac, which, along with the elementary school, has boarding facilities for accommodation of students from remote areas.

Key words: children's educational and research camps; rural schools; multifunctional approach; Strelac