Аутор:
Милан Станковић
Звање:
Професор разредне наставе
Радно
место: Учитељ
Институција:
Основна школа са домом ученика „Добринка Богдановић“
18
332 Стрелац, општина Бабушница
osdbstrelac@ptt.rs
ДЕЧЈИ
ОБРАЗОВНО-ИСТРАЖИВАЧКИ КАМП У ПРИРОДИ – ИСКУСТВА ИЗ СТРЕЛЦА
Резиме
У контексту образовања и васпитања
ученика у сеоским основним школама и четвороразредним издвојеним одељењима,
последњих година се много говори о њиховој исплативости. Највише се полемише о одрживости одељења
са мање од 10 ученика,
или
испод 5 ученика. За
многе школе са малим бројем ђака принцип компензације „мање ђака – више рада“,
може се остварити кроз проширену делатност и имплементацију додатног делатног
школског програма, који
би се
реализовао интерно на основу уважавања
индивидуаланих карактеристика и афинитета ученика,
знања и вештина наставника, као
и потреба средине за одређеним послом или
занатом. Овакав начин организације, сеоску школу учинио би корисном и сврсисходном установом, способном
да и сама остварује приходе. Школа као мултифункционална васпитно-образовна
установа постаје тако својеврстан
ресурс центар за одређено рурално подручје.
Дечји
образовно-истраживачки кампови су једна од могућности за унапређење васпитно-образовног рада, а могу се
организовати уз примену начела инклузивног приступа. У раду се износе
охрабрујућа позитивна искуства о раду таквог кампа у Стрелцу, који уз основну
школу располаже и домом за смештај ученика из удаљених средина.
Кључне речи: дечји образовно-истраживачки кампови; сеоске школе; мултифункционалан
приступ; Стрелац
Увод
Образовни
систем је најважнији субјекат у креирању будућности, овде и било где у свету.
Деловање у њему је неминовност и завештање свим просветним радницима, а све
зарад деце, наших ђака, њихове боље будућности, која се гради сада. А зидари
смо ми, васпитачи/учитељи/наставници/професори,
у својим вртићима/школама/факултетима, са својим ђацима/студентима.
Савремени токови живота,
друштвене условљености и брзе промене, захтевају од образовног система велику
одговорност, прилагођавање, полажу огромне наде и веру у то да само вредан,
образован и васпитан човек, који је сада дете/ученик/студент, може постати
носилац одрживог развоја и покретач новог развојног циклуса.
Васпитно-образовни
рад, као комплексан, динамичан и сложен
процес, у сталној је потрази за иновацијама и променама у складу са савременим
токовима друштвеног развоја. Потреба за економским развојем неминовно води у
развој прве, можда и најважније друштвене карике - унапређивање система
образовања и васпитања.
Притисак
стега и оквира институцијално-формалног образовања и васпитања као доминантног
подсистема води у трагање за каналима иновативних неформалних облика процеса едукације деце и одраслих. Најсигурнији
пут у непознато је онај који се практично истражи, провери и примени, кроз
необавезне образовно-васпитне програме. Анализа резултата уз доказ постојања добрих ефеката, иновативним програмима,
поступно проналази место у регуларном,
системском процесу образовања и васпитања.
Уношење
нових креативних идеја у васпитно-образовну праксу доприноси унапређивању
програма васпитања и образовања и представља својеврстан инструмент за
обогаћивање и уједначавање искустава ученика и наставника. Школи/средини су
нова енергија и „лајт-мотив“ самоодрживог развоја. Управо за ту сврху су
намењени додатни програми васпитања и образовања ( попут програма проширене
делатности, ђачких задруга, школа за развој вештина, дечјих кампова у природи и
др. ). Додатни програми обогаћују школску установу/средину и што је најважније,
позитивно утичу на целовит и оптимални развој личности ученика, припремајући га
за даље школовање, избор примереног будућег занимања и примену практичних
искустава и знања у свакодневном животу.
Теоријска
детерминисаност улоге и функције дечјих кампова у Србији је још увек у повоју,
али се свакако могу контекстуално искористити поједина истраживања у педагошкој
пракси, као и мишљења многих аутора дела о образовању ван учионице,
амбијенталној настави, школи у природи и др.
Идеја за
организацију дечјих кампова се темељи на потреби за слободним избором
интересовања ученика/наставника (Монтесори концепт), потреби за уједначавањем
квалитета образовања – образовање за све (инклузија), потреби за успостављање
сарадње у спрези са ресурсима школе и средине у којој образовно-васпитна
установа гравитира.
Дечји
кампови су тематске, ваннаставне, неформалне, инклузивне, васпитно-образовне
активности, које се одвијају у природном окружењу, у ограниченом ненаствном временском
интервалу, под посебним условима и према унапред одређеном плану и програму
реализације.
Полазне основе за могућност реализације
додатних програма васпитно-образовног рада, односно, програма дечјих
образовно-васпитних кампова у организацији школских установа, утемељене су у
члану 56, став 5, најновијег Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 88/2017 од 29.9.2017. године, који
је ступио на снагу 7.10.2017.).
Вишедневни
инклузивни, образовно-васпитни, образовно-истраживачки кампови за децу основношколског
узраста, укључујући и децу из осетљивих друштвених група су усмерени на подршку
ученицима и развоју њихових ширих потенцијала, али и на оживљавање села, искоришћавање и промоцију ресурса
средине, буђењу традиције, дружењу и
ангажовању младих волонтера, ученика и студената, афирмацију науке, подстицају
развоја истраживачког духа, развоју здравих стилова живота и анимирању школских
колектива и шире друштвене заједнице. Први
дечји шестодневни образовно-истраживачки камп у Југоисточној Србији, реализован
је од 23. до 29. јуна, 2016. године у селу Стрелац (општина Бабушница). Нека
искуства и запажања биће саставни део овог рада.
Овај рад
ће покушати да што целовитије, кроз више аспеката, представи значајност
организације дечјих образовно-истраживачких кампова у природи, као могућег
суелемента у постојећој (законски регулисаној) васпитно-образовној пракси у
Републици Србији. Рад ће покушати да да одговоре на питања – зашто, где, када и
како – уз минималне трошкове и оптималне услове организовати дечје образовне
кампове. Уједно, биће представљена занимљива искуства из двогодишње праксе у
реализацији дечјег кампа у сеоској Основној школи са домом ученика „Добринка
Богдановић“ у Стрелцу (Општина Бабушница).
