Општинска Светосавска награда за 2019.годину

Председница општине Бабушница Слађана Николић, уручила је на свечаности уприличеној поводом школског празника Светог Саве, Светосавске награде општине Бабушница за 2019. годину.

За постигнуте успехе, резултате и иновације којима се доприноси развоју и унапређењу образовања и васпитања који имају посебан значај за општину Бабушница високим општинским признањем награђени су Александар Николић из Бабушнице, ученик 4 разреда Средње школе Бабушница и Милан Станковић из Бабушнице, професор разредне наставе у Основној школи са домом ученика „Добринка Богдановић“ из Стрелца.

Ученику Александру Николићу награда је додељена за постигнуте резултате на републичким такмичењима, од којих су 1. место на републичком такмичењу „Књижевна олимпијада“ и 2. место на републичком такмичењу из историје, као и одличан успех, примерно владање и учешће у више наставних и ваннаставних активности, а овим високим признањем награђен и пре три године за постигнуте резултате на више републичких такмичења у 2016-ој години.

Професору разредне наставе Милану Станковићу Светосавска награда додељена је за изузетно залагање, успешну примену савремених метода и технологија у образовно-васпитном раду и допринос унапређењу квалитета рада установе у којој ради и њеном угледу у домаћим и међународним оквирима, као и раду на свим пољима у образовно-васпитном раду на територији општине Бабушница.

Одлуком Општинског већа добитницима признања су поред Светосавске повеље уручене и новчане награде у висини једне нето просечне месечне зараде у Републици Србији утврђене према последњем званичном податку.

Свечаности су присуствовали и заменик председнице општине Горан Димитријевић, помоћници председнице општине Родољуб Видановић и Стефан Петковић и шеф Одсека за друштвене делатности Општинске управе општине Бабушница Иван Димитријевић.

Read More

ДЕЧЈИ ОБРАЗОВНО-ИСТРАЖИВАЧКИ КАМП У ПРИРОДИ

Аутор: Милан Станковић

Звање: Професор разредне наставе

Радно место: Учитељ

Институција: Основна школа са домом ученика „Добринка Богдановић“

18 332 Стрелац, општина Бабушница

osdbstrelac@ptt.rs

 

ДЕЧЈИ ОБРАЗОВНО-ИСТРАЖИВАЧКИ КАМП У ПРИРОДИ – ИСКУСТВА ИЗ СТРЕЛЦА

Резиме

У контексту образовања и васпитања ученика у сеоским основним школама и четвороразредним издвојеним одељењима, последњих година се много говори о њиховој исплативости. Највише се полемише о одрживости одељења са мање од 10 ученика, или испод 5 ученика. За многе школе са малим бројем ђака принцип компензације „мање ђака – више рада“, може се остварити кроз проширену делатност и имплементацију додатног делатног школског програма, који би се реализовао интерно на основу уважавања индивидуаланих карактеристика и афинитета ученика, знања и вештина наставника, као и потреба средине за одређеним послом или занатом. Овакав начин организације, сеоску школу учинио би корисном и сврсисходном установом, способном да и сама остварује приходе. Школа као мултифункционална васпитно-образовна установа постаје тако својеврстан ресурс центар за одређено рурално подручје.

Дечји образовно-истраживачки кампови су једна од могућности за унапређење васпитно-образовног рада, а могу се организовати уз примену начела инклузивног приступа. У раду се износе охрабрујућа позитивна искуства о раду таквог кампа у Стрелцу, који уз основну школу располаже и домом за смештај ученика из удаљених средина.

Кључне речи: дечји образовно-истраживачки кампови; сеоске школе; мултифункционалан приступ; Стрелац

Увод 

Образовни систем је најважнији субјекат у креирању будућности, овде и било где у свету. Деловање у њему је неминовност и завештање свим просветним радницима, а све зарад деце, наших ђака, њихове боље будућности, која се гради сада. А зидари смо ми, васпитачи/учитељи/наставници/професори, у својим вртићима/школама/факултетима, са својим ђацима/студентима. Савремени токови живота, друштвене условљености и брзе промене, захтевају од образовног система велику одговорност, прилагођавање, полажу огромне наде и веру у то да само вредан, образован и васпитан човек, који је сада дете/ученик/студент, може постати носилац одрживог развоја и покретач новог развојног циклуса.

Васпитно-образовни рад, као комплексан,  динамичан и сложен процес, у сталној је потрази за иновацијама и променама у складу са савременим токовима друштвеног развоја. Потреба за економским развојем неминовно води у развој прве, можда и најважније друштвене карике - унапређивање система образовања и васпитања.

Притисак стега и оквира институцијално-формалног образовања и васпитања као доминантног подсистема води у трагање за каналима иновативних неформалних облика  процеса едукације деце и одраслих. Најсигурнији пут у непознато је онај који се практично истражи, провери и примени, кроз необавезне образовно-васпитне програме. Анализа резултата уз доказ постојања  добрих ефеката, иновативним програмима, поступно  проналази место у регуларном, системском процесу образовања и васпитања.

Уношење нових креативних идеја у васпитно-образовну праксу доприноси унапређивању програма васпитања и образовања и представља својеврстан инструмент за обогаћивање и уједначавање искустава ученика и наставника. Школи/средини су нова енергија и „лајт-мотив“ самоодрживог развоја. Управо за ту сврху су намењени додатни програми васпитања и образовања ( попут програма проширене делатности, ђачких задруга, школа за развој вештина, дечјих кампова у природи и др. ). Додатни програми обогаћују школску установу/средину и што је најважније, позитивно утичу на целовит и оптимални развој личности ученика, припремајући га за даље школовање, избор примереног будућег занимања и примену практичних искустава и знања у свакодневном животу.

Теоријска детерминисаност улоге и функције дечјих кампова у Србији је још увек у повоју, али се свакако могу контекстуално искористити поједина истраживања у педагошкој пракси, као и мишљења многих аутора дела о образовању ван учионице, амбијенталној настави, школи у природи и др.

Идеја за организацију дечјих кампова се темељи на потреби за слободним избором интересовања ученика/наставника (Монтесори концепт), потреби за уједначавањем квалитета образовања – образовање за све (инклузија), потреби за успостављање сарадње у спрези са ресурсима школе и средине у којој образовно-васпитна установа гравитира.

Дечји кампови су тематске, ваннаставне, неформалне, инклузивне, васпитно-образовне активности, које се одвијају у природном окружењу, у ограниченом ненаствном временском интервалу, под посебним условима и према унапред одређеном плану и програму реализације.

Полазне основе за могућност реализације додатних програма васпитно-образовног рада, односно, програма дечјих образовно-васпитних кампова у организацији школских установа, утемељене су у члану 56, став 5, најновијег Закона о основама система образовања и васпитања ("Службени гласник РС", бр. 88/2017 од 29.9.2017. године, који је ступио на снагу 7.10.2017.).

Вишедневни инклузивни, образовно-васпитни, образовно-истраживачки кампови за децу основношколског узраста, укључујући и децу из осетљивих друштвених група су усмерени на подршку ученицима и развоју њихових ширих потенцијала, али и на оживљавање  села, искоришћавање и промоцију ресурса средине, буђењу традиције, дружењу и  ангажовању младих волонтера, ученика и студената, афирмацију науке, подстицају развоја истраживачког духа, развоју здравих стилова живота и анимирању школских колектива и  шире друштвене заједнице. Први дечји шестодневни образовно-истраживачки камп у Југоисточној Србији, реализован је од 23. до 29. јуна, 2016. године у селу Стрелац (општина Бабушница). Нека искуства и запажања биће саставни део овог рада.

Овај рад ће покушати да што целовитије, кроз више аспеката, представи значајност организације дечјих образовно-истраживачких кампова у природи, као могућег суелемента у постојећој (законски регулисаној) васпитно-образовној пракси у Републици Србији. Рад ће покушати да да одговоре на питања – зашто, где, када и како – уз минималне трошкове и оптималне услове организовати дечје образовне кампове. Уједно, биће представљена занимљива искуства из двогодишње праксе у реализацији дечјег кампа у сеоској Основној школи са домом ученика „Добринка Богдановић“ у Стрелцу (Општина Бабушница).

Read More

МУЛТИФУНКЦИОНАЛНА ОСНОВНА ШКОЛА – ОД ИДЕЈЕ ДО ПРАКСЕ

Рад "Мултифункицонална основна школа - од идеје до праксе" је презентован на научној конференцији "Наука и савремени универзитет" - НИСУН9, на Филозофском факултету у Нишу, 09.11.2019. године.

Резиме

            Да би се разумео свет у коме живимо, радимо и стварамо, а који се све брже и неминовно мења, неопходно је трагати и изналазити нова адаптивна решења у свим сферама друштва.

            Основно образовање и васпитање као подсистем целовитог образовног система, увелико је започело реформске процесе, који трају деценијама, што је разумљиво, јер сви друштвени системи су живи, динамични, стално еволуирају.

            Највећи проблем нашег друштва је опадање наталитета и дерурализација, чије се импликације релативно лако могу сагледати. Рефлексија наведеног проблема се по аналогији премешта и на функционисање основних, посебно малих школа у сеоским, али и у градским срединама. Кључно питање сада је – Шта учинити да се „дефект“ преточи у „ефект“, да опадање пређе у раст?  С обзиром да тачка раскршћа, није тренутна и временски орочена, једно од могућих адаптивних решења у организацији школа је мултифункционална основна школа. Мултифункционална школа, поред основних и посебних, примењује и додатне програме васпитања и образовања, који се темеље на - специфичним вештинама, афинитетима и талентима наставника и ученика и ресурсима средине. Обогаћен школски програм може да подстакне развијање ширих интелектуалних потенцијала и целовит развој личности ученика, а компензаторни принцип „мање ђака, више рада“ да ублажи проблем мањег броја деце.

             Примарни задатак образовног система је да дела у правцу будућности, стварањем бољих и уједначених услова за трансфер знања и искустава деци и одраслима, где год она била, у сеоским или градским срединама, у малој или великој школи. Овај аргумент је сасвим довољан за покретање, нових, примерених времену, креативних васпитно-образовних идеја и могућности, које теже достизању васпитног идеала – целовито развијена, односно, свестрана личност.

                        Кључне речи: Мултифункционална школа, основно образовање, додатни програми, мале сеоске школе, васпитна улога школе

Read More

Сеоска школа као ресурс центар

У контексту образовања и васпитања ученика у сеоским основним школама и четвороразредним издвојеним одељењима, последњих година се много говори, пише, полемише, пре свега о исплативости, одрживости и оптимизацији мреже  васпитно-образовних установа.

Узимајући у обзир све реалне чињенице и релевантне факторе, од хуманих, правних, географско-демографских, културно-историјских, социо-економских, посматрајући их са више аспеката, долази се до једне позитивне идеје о очувању свих постојећих школа и одељења. На овом становишту се темељи актуелна образовна политика Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која наилази на одобравање и подршку ученика, родитеља, запослених, али и локалних заједница и одолева мишљењу појединих структура које заступају искључиво економску оправданост.

Да наставни процес у одељењима са два или три ученика није нимало једноставан, да захтева много труда, поштовање свих формалних педагошких, дидактичко-методичких захтева и принципа, сведоче чињенице и свакодневна искуства ученика, наставника и учитеља у малим сеоским школама. Реченица „да је од свих занимања најлепше бити сеоска учитељица“, одавно је завијена у плашт неизвесности и деградације целокупне наставничке професије.

У васпитно-образовном раду са мало ученика, по моделу „1 на 1“, издвајају се многобројне наставне методе које се системски могу уткати и постати део савремене образовне праксе. Заблуда је мислити да лакше ономе ко ради са три, него оном ко ради са тридесет ученика. О тешкоћама, отежавајућим околностома, демотивишућим факторима, сеоски учитељ никада не говори, дубоко их потискује и сублимира. Добар наставник у сеоској школи мора бити натпросечно спреман, поткован ентузијазмом и луцидношћу, а пре свега, љубављу према деци и занимању. Свакодневни непосредни контакт са ученицима, живи разговор, живописне активности, директно преношење знања, развијање вештина и навика, васпитна улога, блискост и топао професионални однос,  само су неке одлике чији су ефекти снажни и далекосежни. Рекло би се да подсећају на традиционализам у настави. Не само да подсећају, већ представљају вредности за сва времена, односно, заједнички именитељ за савремену и традиционалну наставу као међузависну целину. То значи, да спој свега онога што је било итекако добро у традиционалној, интегрисано са новинама у савременој настави, засигурно даје најбоље резултате и актуелну наставу чини ефикаснијом и успешнијом.

Read More

3. награда на конкурсу Агенције за борбу против корупције

На наградном конкурсу Агенције за борбу против корупције 2015. године, Милан Станковић (тадашњи директор школе) освојио је својим радом 3. место у категорији “Предавања”.

Детаљ са уручења награда

Са министром Вербићем

Агенција за борбу против корупције расписала је 2015. наградни конкурс на тему "Да ли треба да будем храбар да бих био поштен?",  а поводом 9. децембра, Међународног дана борбе против корупције. На конкурсу су у неколико категорија учествовали ученици основних и средњих школа, студенти и просветни радници из целе Србије.

У петак, 18. децембра свечано су додељене награде победницима Конкурса у Палати „Србија“. Свечаност су отворили Татјана Бабић, директорка Агенције, Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја и Зоран Стојиљковић, председник Одбора Агенције.

Награђени рад Милана Станковића можете прочитати у наставку текста.

Р Е П У Б Л И К А   С Р Б И Ј А

Агенција за борбу против корупције

КОНКУРС ЗА НАСТАВНИКЕ ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ (09. децембар)

ТЕМА: „Да ли треба да будем храбар да бих био поштен“

3. место у категорији припрема предавања за реализацију часа

  

Аутор: Милан Станковић, проф.раз.нас

  

Децембар, 2015. године

Тема: ДА ЛИ ТРЕБА ДА БУДЕМ ХРАБАР ДА БИХ БИО ПОШТЕН

Овим радом желим да покушам да одговорим на постављена питања у оквиру задате теме. Конципиран је тако да кроз четири фазе (Увод – најзначајнији појмови, искуства и лични погледи на постављена питања,  покушај појашњења утемељености моралног развоја на научној основи и прилог – занимљивости) на поучан начин, да одговори теми и да упути на начине стицања позитивних особина личности неопходних за изградњу одговорног и поштенијег друштва. Замишљен је као предавање за ученике средње школе и студенте, али се може прилагодити и млађем узрасту.

Полазне основе:

 Психолшко-педагошки појмовник, лични погледи, Колбергова теорија моралног развоја,  Сократова заклетва

1.       Увод – најзаначајнији појмови

„Поштење је као младост: кад се једном изгуби више се не може вратити“. (Конти)

„Толика је моћ поштења, да га и код непријатеља поштујемо“. (Латинска пословица)

„Поштење може бити побеђено, али не и уништено“. (Мадагскарска пословица)

Храброст – особина човека

Вредности су градивни елементи сваке индивидуе и друштва;  полазни принципи и стандарди којих се човек придржава у понашању према околини. Поштење представља једну од основних вредности човековог понашања, која, уколико је се доследно придржавамо, постаје трајна особина личности.

Моралност се одређује као унутрашња структура која контролише и надзире понашање и без присуства спољашњег надзора. Стиче се на два начина: учењем да се сопствене потребе усагласе са захтевима средине и сазревањем индивидуе (њене природне предодређености за морални развој). Проучавање моралности се односи на то да схватимо однос појединца према правилима и поштовању које се за њих тиче. Врлина је морална изврсност (квалитет) личности. Способност умног деловања у складу са писаним и неписаним нормама.

Васпитање, а посебно кућно, одиграва најзаначајнију улогу у изградњи вредности код деце.  Дефинише као преношење искуства  с генерације на генерацију. У проширеном кругу субјеката који утичу на усвајање моралних вредности је васпитно-образовна установа, односно, школа. (Моја школа, мој други дом). Образовање је процес усвајања знања, развијања способности, вештина и навика.  Васпитање датира још од појаве човека и неодвојиви је део развоја цивилизације у прошлости, садашњости и будућности.

Read More